3 trenda u STEM obrazovanju do kraja 2025. godine
Novi trendovi u STEM obrazovanju
Do početka pandemije STEM obrazovni koncepti sadržao je nekoliko trendova, i to:
- implementacija STEM-a u predškolskom dobu – rezultati studija su pokazale izuzetan učinak STEM obrazovnog koncepta još od druge godine života deteta;
- isticanje tehnologije (T elemente) u STEM konceptu – uticaj savremenog okruženja nametnuo je jačanje digitalne pismenosti, i razvoja tehnoloških veština kako u obrazovanju, tako i u svakodnevnom životu. Ovaj trend zahtevao je značajno digitalno opismenjavanje i nastavnika i učenika, dok je pandemija ovaj proces značajno ubrzala;
- primenjena obrazovna praksa i jačanje veze nauke i stvarnog života – ovaj trend doprineo je povezivanju nastave i praktičnih aktivnosti sa zahtevima tržišta, ekonomije, razvoja tehnologije i obrazovanja.
Šta je pandemija donela STEM obrazovanju i koji se trendovi očekuju do kraja 2025. i nadalje?
Po nastupanju pandemije, obrazovanje je dobilo nove obrise podučavanja u sasvim drugačijem okruženju, a pored izazova da se tradicionalni model podučavanja prebaci u onlajn okruženju, nastavnici su se suočavali i sa problemima da uspostave interaktivnost i zadrže adekvatan nivo socio-emocionalnog kontakta sa učenicima.
Uzimajući u obzir činjenicu da se obrazovanje nalazi na granici između onlajn i oflajn nastavnog pristupa, te i da postoje velike šanse da se hibridni model i nadalje nastavi u nekom opsegu, u STEM obrazovanju predviđaju se novi trendovi.
Ključne promene obuhvataju:
- povećana primena e-learning video materijala – istraživanja pokazuju da je e-učenje neophodno za STEM obrazovanje jer je primećeno da video materijal može verno predstaviti ishode nekih eksperimenata, pojava i reakcija. Tokom nastave na daljinu nastavnici su u okviru STEM obrazovanja u svoje virtuelne učionice unosili obrazovne video kurseve i sadržaje kako bi podržali vizuelno učenje kod učenika. Eksperimentalne studije pokazuju da gotovo 60% srednjoškolaca više voli video materijale kao nastavno sredstvo nego učenje iz knjiga (IZVOR),
- veća uključenost društvenih medija u STEM podučavanju – kako je dosta nastavnika i učenika tokom pandemije ostvarilo komunikaciju preko društvenih medija kao što su Facebook ili Vajber, predviđa se da će ovi komunikacijski kanali i nadalje biti aktuelni. Dodatni podsticaj za to su konstantna ažuriranja koje platforme poput Facebook-a i Vajbera unose i prilagođavaju se obrazovnim zahtevima. Takođe, značajno je i što mnogo različitih alata za pripremu nastavnih materijala omogućavaju integrisanje platformi društvenih medija u nastavni plan.
- povećana primena veštačke inteligencije u STEM obrazovanju – ovaj trend se odnosi prvenstveno na primenu sistema provere znanja koje prati tempo podučavanja svakog učenika individualno. Kao rezultat ovakvog pristupa, obezbeđuje se da svaki učenik ostvari svoj puni potencijal, što je dodatno olakšano u STEM konceptu jer se primenjuje objedinjeni kurikulum. AI obrazovanje čini personalizovanim iskustvom .Takođe, veštačka inteligencija doprinosi i automatizaciji ocenjivanja, što ubrzava proces, olakšava ga i precizira. Na ovaj način nastavnici imaju uvidu u stilove učenja i iskustva podučavanja svakog učenika što im nadalje znači za pružanje personalizovanih instrukcija i povratnih informacija o efektima učenja.
Koji se trend očekuje do 2025. godine?
Nakon što se uspostavi standardizacija u STEM podučavanju i u onlajn i oflajn okruženju očekuje se da će sledeći trend detaljnije imati u fokusu evaluaciju rada nastavnika sa ciljem da se evidentira uspeh u STEM podučavanju i omogući učenicima da daju povratne informacije i ideje o načinu rada, učenja i vođenja obrazovnog procesa. Kvalitetne povratne informacije ovakvog tipa značajno će unaprediti STEM obrazovanju, unoseći nove ideje za rad, aktivnosti, sprovođenje eksperimenata i realizacije istih.
Da biste vam olakšali misiju širenja STEMa, donosimo vam sjajne ideje, eksperimente i kvalitetna znanja kroz program STEM sertifikacije. Pridružite nam se OVDE.
