Da li znate da kikiriki puter svetli u mraku? Hajde da proverimo
Kikiriki puter apsorbuje UV zrake na 365 nm, a emituje „odloženu luminiscenciju“ na višim talasnim dužinama od 440 do 460 nm, što je izuzetno zanimljiv fenomen koji ćemo kroz eksperiment i proveriti.
Šta vam je potrebno za eksperiment?
- kikiriki puter
- UV lampa
- providna kesa
Kako se sprovodi eksperiment?
Eksperiment se izvodi u mračnoj prostoriji kako biste videli emitovanje „odložene luminiscencije“.
U providnu kesu stavite malo kikiriki putera i poravnajte ga, trudeći se da debljina sloja bude oko 5 mm. U sledećem koraku upalite UV lampu i prislonite na providnu kesu na mestu sa kikiriki puterom. Možete praviti razne oblike, a zatim uglasite lampu i videće da kikiriki puter svetli u mraku!
Ne brinite, to što ste otkrili da svetli u mraku i dalje znači da je bezbedan za ishranu, ali saznajmo zbog čega se dešava ovaj fenomen.
Šta nauka kaže?
Kikiriki sadrži široku lepezu fenolnih jedinjenja, koja apsorbuju svetlost UV opsega, i to uglavnom svetlost od 220 do 340 nm. Uloga fenolnih jedinjenja kod biljaka je da štite biljku. Sadržaj fenola u kikirikiju se povećava nakon termičke obrade zbog raspadanja većih jedinjenja u monomerne oblike. Ovo je i razlog zbog čega je kod kikiriki putera veći intenzitet luminiscencije u odnosu na druge orašaste plodove.
U ovom eksperimentu je primetno da je kikiriki puter apsorbovao UV svetlost, i emitovao je kao svetlosnu energiju u zelenom spektru. Ova sposobnost „odložene luminiscencije“ ili fluorescencije jer otkrivena još polovinom prošlog veka, ali se još uvek aktivno radi na utvrđivanju preciznih jedinjenja koja uzrokuju ovaj fenomena. Studija iz 2008. godine ističe da glavnu ulogu u luminiscenciji igra trans-p-kumarna kiselina. Interesantno je da ona apsorbuje talasne dužine od 220-340 nm, a ima maksimum emisije od 410-450 nm je u korelaciji sa dužinama odložene luminiscencije kod kikiriki putera.
