Napravite gaziranu limunadu i dodajte joj dugu! – sve pomoću nauke
Svež naučni napitak za letnje uživanje
Limunada je nastala u Starom Egiptu oko 500. godine pre nove ere, i imala je naziv „Qatarmizat“.
Limunada je napitak koji svi vole, pravi se veoma jednostavno, i ima toliko bogatu istoriju. Zanimljiva je činjenica da je ovaj napitak poslužio i kao glavni resurs brojnih humanitarnih akcija (u Americi je jako popularno da deca prodajući limunadu skupljaju novac različite namene). Takođe, limunada ima i svoju igricu! Doduše napravljenu 1979. godine za model računara Apple II.😀 Poslednjih godina ovaj napitak dobija različite ukuse, dodajući joj malinu, nanu, višnju…međutim, nas u ovom eksperimentu zanima gazirana limunada.
Da li gazirana limunada ima svoju istoriju?
Da! Gazirana limunada se često sreće u Engleskoj, Irskoj, Australiji, Novom Zelandu – gde se umesto obične vode koristi gazirana, te se tako dobije napitak koji se naziva „cloudy lemonade“, zbog „oblačića“ vazduha u njoj.
U ovom eksperimentu ćemo pomoću nauke napraviti gaziranu limunadu i to bez korišćenja gazirane vode.😉
Šta vam je potrebno za ovaj eksperiment?
- hladna voda
- staklena čaša (200 ml)
- 2 limuna
- šećer (beli / žuti)
- sokovnik
- soda bikarbona
- boje za hranu
- opciono: kockice leda
Kako se sprovodi eksperiment?
Prvi korak je preseći na pola limun, i pomoću sokovnika iscediti limunov sok. Zatim prelazite na pripremu sećernog soka. On se može pripremiti na dva način, ili tako što se sećer sipa u vruću vodu i meša (duže) ili tako što se malo stavi na šporet da se brže istopi.
Potom, u čašu sipati isceđeni limunov sok, staviti kockice leda (po izboru, nije obavezno!), a zatim šećerni sok. Količina šećernog soka je po izboru.
Sad je vreme da pokrenemo eksperiment.😉 U čašu sipati i 1/4 sode bikarbone i kreću mehurići! Napravili ste svoju gaziranu limunadu, koju možete i da popijete.
Hajde da zavirimo u naučni deo.
Šta nauka kaže?
Kada se u čašu pomešaju:
- limunov sok (kiselina – što predstavlja svako jedinjenje sa pH manjim od 7,0 i kiseline su donatori pozitivno naelektrisanog vodonikovog jona (ili proton) i ima kiseli ukus) i
- soda bikarbona (baza – što predstavlja svako jedinjenje sa pH većim od 7,0, koja donira negativno naelektrisane hidroksidne jone i može biti klizava na dodir)
Kao rezultat se formira hemijska reakcija poznatu kao kiselo-bazna reakcija. U njoj se oslobađa ugljen-dioksid što je bezbojni gas bez mirisa. Kada se gas formira unutar tečnosti, kao što je u ovom eksperimentu, stvara mehuriće kroz proces poznat kao karbonizacija. Jačina ove reakcije i količina proizvedenih mehurića varira u zavisnosti od odnosa kiseline i baze u reakciji i jačine (pH) svake supstance.
Eksperimentalno istraživanje
Sad kad smo se upoznali sa naučnom pozadinom, možemo krenuti dalje! U ovom eksperimentu koristili smo kockice leda, međutim šta bi se desilo da nismo? Eksperimentalni rezultati pokazuju da kad se eksperiment sprovodi bez kockica leda odmah po stavljanju sode bikarbone kreće šištanje mehurića, ali u slučaju kad stavimo led, šištanje traje duže. Idealno da sa svojom decom i učenicima to i proverite.😀
Dodajte dugu limunadi – eksperiment 2
Materijal koji ste pravili za prethodni eksperiment možete koristiti i u ovom.
Kako se sprovodi eksperiment?
Za početak uzećete staklenu čašu i u nju staviti kockice leda (da bude malo skoro do kraja čaše napunjeno ledom). Pomešajte 6 kašičica limunovog soka i 6 kašičicu šećernog. Zatim ovoj smeši dodajte crvenu boju za hranu. Potom smeši dodajte malo vode, promešajte i sipajte polako u čašu i to preko kockica leda.
U narednim koracima možete koristiti različite boje, ali narednim redosledom:
- pomešajte 5 kašičica limunovog soka i 5 kašičicu šećernog i dodajte zelenu boju
- pomešajte 4 kašičica limunovog soka i 4 kašičicu šećernog i dodajte plavu boju
- pomešajte 3 kašičica limunovog soka i 3 kašičicu šećernog i dodajte žutu boju
- pomešajte 2 kašičica limunovog soka i 2 kašičicu šećernog i dodajte narandžastu boju
- pomešajte 1 kašičica limunovog soka i 1 kašičicu šećernog i dodajte ljubičastu boju
Šta nauka kaže?
Duga nastaje zbog različite gustine slojeva tečnosti. Tečnosti veće gustine će potonuti ispod tečnosti manje gustine. Dakle, da bismo napravili slojevito piće, počinjemo sa najvećom gustinom na dnu i najlakšom na vrhu. Limunov sok i jednostavna mešavina sirupa povećavaju gustinu vode. Počinjemo sa najvećim odnosom limunovog soka i jednostavnog sirupa na dnu, i smanjujemo odnos u svakom obojenom sloju tako da svaki ima manju gustinu od prethodnog sloja.
Napravili smo jednostavnu limunadu, a punu nauke! 😀
Pridružite nam se na obuci punoj letnjih eksperimenata. Otkrijmo svet pomoću nauke. Prijavite se OVDE.
