9 grešaka koje bi STEM nastavnici trebalo izbegavati – saveti iz prakse

Bolje sprečiti, nego lečiti, zar ne?😀

STEM je najefikasniji nastavni pristup po mišljenju brojnih pedagoških stručnjaka. Ne radi se samo o nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici – radi se o korišćenju ovih naučnih oblasti i tema da bi se učenici naučili kako da kritički razmišljaju i rešavaju probleme.

Međutim, kao što svi znamo podučavanje nije lak zadatak i greške se moraju desiti s vremena na vreme. 🤷‍♀️ Da bismo kao nastavnici bili sigurni da naši učenici izvlače maksimum iz STEM časova, skrećemo vam pažnju na 9 grešaka koje bi trebalo izbegavati ako želite da učenici ispravno usvoje STEM veštine i kompetencije.

9 grešaka koje bi trebalo izbegavati u STEM nastavi

1. Ne ignorišite interesovanja dece!

Iako je dugo vremena struktura plana i programa bila primarni faktor u određivanju toka podučavanja, poslednjih godina je položaj učenika u vaspitno-obrazovnom sistemu važna komponenta, te se nastavnicima srdačno preporučuje da oslušnu interesovanja učenika i odgovore na njih.

Priznaćemo ovo nije lako postići u tradicionalnom modelu rada, ali u STEM nastavi prihvatanje individualnih različitosti i interesovanja je nikad lakši zahtev.

💥 Primera radi, pojam gravitacije jedan učenik može da spozna tako što u eksperimentu koristi loptu, drugi olovku i papir, treći kliker, četvrti kartonsku kutiju… svi na kraju imaju isti ishod i zaključak, ali se uvažavaju njihove individualne preferencije.

2. Nemojte pretpostavljati da su sva deca zainteresovana za STEM predmete

Savremeno okruženju, globalizacija, privredne i ekonomske promene jesu uticale na obrazovanje u smislu da se veći fokus stavi na tehnologiju, međutim kako je tehnologija postala naša „normalnost“, društvo prelazi na novi razvojni nivo koji je utemeljen na STEM kompetencijama.

Sa jedne strane moramo imati u vidu da učenike spremamo na poslove koji cene STEM kompetencije, ali sa druge strane ne smemo izgubiti iz vida da visok procenat učenika ima interesovanje i prema društvenim naukama. Otuda je suština podučavanja obuhvatiti sve oblasti, i ni u kom slučaju ne stavljati fokus samo na jednu oblast. Prema tome, ako negde pročitate STEM roboti, ova konstrukcija će jedino biti tačna ako roboti nešto specijalno rade, a da se to tiče biologije, hemije, fizike ili matematike, a pritom i govore, ili pišu, čitaju, reprodukuju. Samo primena robota, bez ovih funkcija, nije STEM pristup nastavi.

💥 Na primer, ukoliko zaista primetite da vaši učenici imaju interesovanje za robotiku – neka vaš STEM projekat bude baš to – kreiranje STEM robota! Pogledajte kako to da uradite na OVOM linku.

Ovaj savet u direktnoj je korelaciji sa sledećim, koji glasi:

3. Koristite tehnologiju kao alat za STEM, a ne kao osnovu STEMa!

Ovo je najčuveniji mit o STEMu – STEM je robotika, STEM je programiranje. Ne! STEM nije ni robotika, ni programiranje. Robotika i programiranje su jedna grana STEMa. Oni su ono T u nazivu ovog pristupa.

Na STEM časovima primena obrazovnih alata i softvera je poželjna aktivnost, ali ne sme biti i jedina aktivnost! Ukoliko kao ishod nastave uz primenu IT alata, učenici nisu uključili deo biologije, hemije, fizike, inženjerstva, umetnosti ili matematike, onda govorimo o času informatike, a ne STEM času.

💥 Na primer, ukoliko vaši učenici imaju zadatak da uzmu životinjski otisak iz obližnje šume, ova vrsta aktivnosti im daje znanja iz oblasti biologije, ekologije, inženjerstva (prave kalup za otisak), matematike (mere kalup), umetnosti (čiste otisak i preslikavaju ga kroz skicu ili u obliku digitalne fotografije). Zatim, determinišu vrstu životinje na osnovu otiska pomoću IT aplikacije za to, i to je tehnološki deo u STEM pristupu.

Ako želite i da pogledate ovaj eksperiment, posetite ovaj LINK.

4. Izbegavajte naučna objašnjenja koja deca nisu u spremna da razumeju i obrade

STEM izazovi su važni za učenike, međutim kad to kažemo – prvenstveno mislimo na praktični deo STEM nastave.

Zašto?

Jer previše fokusiranja na teoriju može stvoriti značajan jaz između onoga što se nauči i onoga što se stvarno praktikuje.

5. Pustite ih da pogreše!

Greške treba posmatrati kao priliku za učenje, a rad na razmišljanju o tome da su greške sasvim u redu, omogućava učenicima da steknu samopouzdanje tokom eksperimentisanja.

Nastavnici mogu osnažiti učenike tako što će im dati određenu kontrolu nad njihovim okruženjem za učenje, kroz ponudu izbora u projektima ili zadacima. Međutim i tokom interpretacije njihovih grešaka ključno je izbegavati demotivisanje učenika stalnim ukazivanjem na greške ili nedostatke.

Umesto toga, fokusirajte se na pružanje pozitivne motivacije koja će ih podstaći da ponove, ponovo probaju, izmene deo eksperimenta ili ga u potpunosti ponove, te tako i nastave da se trude u svojim studijama, analizama, eksperimentima.

6. Ne dajte im da budu neuredni

Važno je ne dozvoliti deci da budu neuredna jer to može dovesti do razvoja loših navika. Ako stalno prave nered, nikada neće naučiti kako da čiste za sobom, a za dobar eksperiment važno je biti precizan, tačan i pedantan. Takođe je važno ne dozvoliti deci da budu neuredna jer to može biti opasno po bezbednost. Ako su neke stvari izostavljene ili ako ima mnogo nereda, može im biti lako da se spotaknu i padnu ili da se povrede na neki drugi način. A to zaista ne želimo u učionici!

Sa druge strane, greška koju čine nastavnici je da je okruženje za rad previše organizovano. Idealno STEM okruženje za učenje je ono u kojem se učenici podstiču da eksperimentišu i rizikuju. Ali kada je sve previše strukturirano i kruto, to ne dozvoljava onu vrstu učenja putem pokušaja i greške koja je neophodna za razvoj kreativnih veština rešavanja problema.

Za nastavnike je važno da uspostave ravnotežu između organizacije i fleksibilnosti tako da učenici imaju slobodu da istražuju nove ideje bez osećaja izgubljenosti ili preopterećenosti, dok sa druge strane znaju i granice da ne bi trebalo da naprave ogroman nered.

7. Menjajte način poučavanja

Postoji široko prihvaćeno uverenje da učenici najbolje uče kada je proces učenja prilagođen njihovom stilu. Ova teorija sugeriše da postoje različiti načini na koje deca uče, a koji će rezultirati najboljim ishodima učenja.

Četiri glavna stila učenja su vizuelni, slušni, čitanje/pisanje i kinestetički. Svaka osoba ima preferirani način preuzimanja informacija i njihove obrade. Dakle, logično je da ako nastavnik koristi samo jedan metod za STEM podučavanje, neki učenici će biti u nepovoljnijem položaju.

Ako je nastavnik u stanju da predaje samo na način koji koristi vizuelnim učenicima, na primer, onda auditorni i kinestetički učenici neće moći da imaju koristi od instrukcija na isti način.

💥 Otuda, važno je da nastavnici budu svesni različitog stila učenja i da pokušaju da ih sve primene u svojoj nastavi. Ovo će osigurati da svi učenici imaju priliku da uče na način koji je najbolji za njih. Ali i da uživaju u STEM nastavi!

8. Nemojte stavljati fokus na rezultate eksperimenta, a ne na ishode eksperimenta!

Ovo suštinski znači da je bitno da učenici znaju zašto su realizovali određeni eksperiment, ali i šta su tokom eksperimenta radili.

To znači sledeće:

• ukoliko realizujete eksperiment koji ukazuje na Njutnov zakon akcije i reakcije, stariji učenici uz praktično upoznavanje sa ovim pojmom, znaju, odnosno razumeju i teorijsku osnovu.
• Mlađe učenike ne treba upoznavati sa teorijskom osnovom eksperimenta. Dovoljno je da upamte da svaka akcija, ima i svoju reakciju. A sigurni smo da će jako znatiželjni biti i da nauče da čika koji je to otkrio se zove Isak Njutn. I to je ono što želimo od eksperimenata, da prepoznaju ono što se u eksperimentu događa.

9. Nauka je super, ali zabava uz nauku je još bolja!

Ovo je možda i najvažnija greška koje se moramo rešiti! Jedno je sigurno – učenje mora da ima rezultate, ali ko kaže da učenje mora da bude strogo, a instrukcije za realizaciju eksperimenata dosadne.

Da biste uneli dozu misterije, zanimljivosti i interesovanja učenika, kreirajte STEM instrukcije koje će ih oduševiti. Uključite u učenje njihove omiljene junake, interpretirajte dijalog sa njima, koristite učeničke reči…pravite bajku o STEM eksperimentima.

Zašto je to bitno?

💥 Pa ako je učenicima dosadno na času, manje je verovatno da će zadržati informacije i biti motivisani da ih primenjuju van časa. Pored toga, ako nastava nije zanimljiva, verovatnije je da će se učenici isključiti i postati ometajući. Kako nam to nije ideja, sprečimo to odmah na početku!

Šta je još važno da znamo?

Iako se pretpostavlja da će potreba za poslovima i platama u STEM oblasti eksponencijalno rasti za više od 10% na svaki 5 godina, to ne znači da se prilikom implementacije STEM pristupa ne mogu desiti greške. Važno je da napravimo jasnu granicu:

Greške prilikom eksperimentisanja su poželjne jer nam služe za usavršavanje veština eksperimentalnog rada, ali greške u samom pristupu i primeni STEMa nisu poželjne.

Naprotiv, posledice grešaka u STEM nastavi mogu negativno uticati na učenike. Kako je STEM oblast u kojoj svi rastemo, potrudili smo se da vam pripremimo šablone za STEM časove, koji vam daju jasne smernice na šta da obratite pažnju, kako da osmislite STEM čas, ali i uradite evaluaciju.

STEM šablone možete potpuno BESPLATNO preuzeti sa OVOG linka.

Mnoge od navedenih grešaka iz ovog bloga se često mogu izbeći traženjem povratnih informacija od učenika, analiziranjem ishoda STEM nastave zajedno sa učenicima, ili jednostavnim pažljivim posmatranjem časova. Pored toga, jedna od najefikasnijih tehnika je postavljanje stvarnih naučnih izazova učenicima. Na primer:

• Šta ima više vitamina C – limun ili pomorandža?
• Zašto se kost posle stajanja u sirćetu savija?
• Da li kikiriki puter svetli u mraku?
• Da li voda može da ključna na sobnoj temperaturi?

Ovakva vrsta izazova koja su povezana sa situacijama iz svakodnevnog života, a imaju naučnu podlogu u planu i programu koji je predviđen za određeni uzrast, zasigurno donose najbolje rezultate!

Pridružite nam se OVDE i budite uvek u toku sa aktuelnim pozivima i STEM vestima.