10 preduslova za implementaciju STEM koncepta u nastavni proces

👉 Bilo da ste nastavnik sa dosta profesionalnog iskustva ili tek počinjete svoj profesorski poziv, svi imate istu misiju – da pripremite nastavni sadržaj i časove na što kvalitetniji način i da kao ishode nastave dobijete visoko motivisane učenike koji su voljni da rade, uče i istražuju. Da biste ovakve rezultate i dobili u praksi potrebna je dobra priprema i planiranje celokupnog didaktičko-metodičkog procesa.

Koji su 10 glavnih preduslova za primenu STEMa?

STEM koncept se može uvesti u nastavni proces kroz saradnju više nastavnika ili samo jednog nastavnika, i u oba slučaja potrebno je ispuniti sledećih nekoliko preduslova koji su bitni za kvalitetnu implementaciju STEM koncepta u nastavni proces:

1. Odabir učenika koji će učestvovati u STEM projektima – najvažniji preduslov za uspešnu nastavu je planiranje nastavne lekcije/projekta koje je u potpunosti usklađeno sa interesovanjima učenika. Ukoliko primetite da među učenicima u odeljenju postoje različita interesovanja, pokušajte da grupišete učenike na osnovu određenog kriterijuma.

Budite svesni da neće svi učenici pokazati isti nivo interesovanja za STEM projekte na početku, te i da mora proći neko vreme da shvate da poseduju kompetencije koje mogu značajno doprineti STEM projektu. To praktično znači da morate biti strpljivi i uporni u misiji da što više učenika uključite u STEM eksperimente jer što više učenika učestvuje, to su korak bliže nauci i sticanju kompetencija važnih za 21. vek.

Takođe, to je i fenomenalna prilika da svaki pojedinac pokaže svoju kreativnost, inovativnost, kritičko mišljenje i način rešavanja problema.👈

2. Postavljanje ciljeva STEM nastave – kad dobro poznajete svoje učenike i umete sa velikom preciznošću da procenite njihove kreativne potencijale i stepen razumevanja STEM oblasti, onda sasvim sigurno možete i dosta precizno da postavite ciljeve STEM podučavanja. Ukoliko niste sigurni da tačno možete predvideti interesovanja svojih učenika, počnite da kreirate ciljeve po gradaciji.

Najpre stavite fokus na njihovo razumevanje ključnih procesa i pojmova, odnosno oblasti, što može biti na primer ovladavanje nekim digitalnim alatom ili aplikacijom. U sledećem koraku zatražite od učenika da pronađu vezu naučenog i svakodnevnog života, a zatim im dajte teži inženjerski izazov, koji je utemeljen na osnovu problema iz stvarnog sveta i koji je učenicima razumljiv, a izazov ostvariv.

Imajte na umu da morate voditi učeničko razmišljanje kako biste im pomogli da identifikuju „izvodljivost“ inženjerskog izazova, što prečesto znači upućivanje učenika da uoče primenu matematike, nauke, tehnologije ili umetnosti u svakodnevne aktivnosti.

3. Određivanje izazova koje učenici mogu da reše – ovaj preduslov uspešnosti STEM nastave zahteva od nastavnika da učenicima usadi potrebu da pre no što započnu rešavanje izazova najpre sagledaju činjenice koje ih mogu navesti na pravi put.

To se suštinski odnosi na samostalno propitivanje učenika o tome da li možda nešto već znaju o nekom problemu, ali i da identifikuje šta je ono što dodatno treba da znaju da bi došlli do rešenja.

Na tom putu potrebno je da nastavnik najpre razmotri šta je ono što učenici već znaju, a što im može pomoći u rešavanju ovog problema, kao i da li postoje relevantni i dostupni resursi koji će im biti potrebni za rešavanje izazova. Isto tako, morate proveriti da li su zaista učenici razumeli izazov koji im je dat, jer terminologija u prirodnim nauka ima različito značenje. Otuda, ako na primer govorimo o „faktoru“, to u oblasti hemije može biti katalizator hemijske reakcije, a u matematici je broj (ili algebarski izraz) koji se množi zajedno sa drugim brojem.

Šta je još važno?

4. Merljivost uspešnosti STEM projekata – izuzetno je važno imati svest o tome da uspeh STEM projekta ne znači dostavljanje krajnjeg rezultata, već i „neuspeh“ dolaska do rezultata je uspeh. To znači da uspešnost STEM projekta nije uspešno sprovođenje nekog eksperimenta već provera učeničke zamišljenosti u rešavanju i pristupu problemu, način kreiranja rešenja, razumevanje izazova i rešenja, te i njegovo „dokazivanje“.

Takođe, uspeh projekta se može ogledati i kroz način ponašanja učenika u timskom radu, modela primene nauke i matematike za rešavanje problema, veština razmišljanja (što je odraz učeničke upornosti), inovativnosti (nove ideje) i kreativnosti (sintetizovanje ideja u originalno rešenje).

5. Priprema učenika za STEM projekte – važno je pre početka implementacije STEM nastavnog koncepta najpre učenike upoznati sa STEMom, objasniti im šta je to, šta obuhvata, zbog čega je dobar, šta će učenicima doneti, i zašto bi oni trebalo da pokažu interesovanje i motivaciju da primenjuju STEM.

Čim učenici znaju šta mogu da očekuju o aktivnosti koje sprovode, kao i da razumeju šta im one donose, veća je i njihova motivacija da daju svoj maksimum.

6. Podučavanje učenika o produktivnom radu u timovima – podrazumeva učeničko razumevanje vrednosti i svrhe zajedničkog rada i razvoja osećaja pripadnosti timu. To je i ključan korak ka izgradnji učeničkih veština koje će im pomoći da u budućnosti uspešno sarađuju u timu, preuzmu odgovornost za aktivnosti i razumeju da uspeh tima zavisi od svih učesnika podjednako.
7. Osmišljavanje STEM projekata i njihova realizacija – da bi STEM aktivnosti bile učenicima interesantne potrebno je konstantno unositi inovacije u nastavni proces i zaroniti u nove otvorene strategije koje podstiču interakciju učenika, inovacije, pronalazačke sposobnosti i kreativnost.

Nastavničko povezivanje je ključ

Imajte na umu da uključivanje novih nastavnih praksi prečesto zahteva stalnu posvećenost i trud, te da je kreiranje kvalitetnih profesionalnih zajednica, kao što je „STEM zbornica“, ključno za profesionalnu razmenu primera dobre nastavničke prakse.

8. Usmeravanje STEM aktivnosti ka razvoju veština 21. veka – prilikom kreiranja ideja za STEM projekte i eksperimente imajte u vidu da oni sem znanja, učenicima moraju podstaći i duboko razmišljanje o problemima, kreativno rešavanje inženjerskih izazova, rad u timovima, razvoj veština jasne komunikacije u mnogim vrstama medija, visok stepen digitalne pismenosti i poznavanje tehnologije koja se stalno menja i zahteva od učenika da budu fleksibilni, da preuzmu inicijativu i usmere svoj fokus na vezu nauke i svakodnevnog života.
9. Primena obrazovne tehnologije u STEM projekte – digitalni alati, softveri i aplikacije koje se primenjuju u realizaciji STEM projekta ne moraju nužno biti sastavni deo projekta, već služe kao pomoć učenicima da nauče neophodne sadržaje, unose podatke, kreiraju prezentacije i grafike, predstave rezultate i izvrše evaluaciju projekta.
10. Određivanje položaja STEMa u obrazovno-vaspitnom procesu – važno je precizirati u kom procentu primenjujete STEM, kao i u okviru kojih oblasti. Takođe, i odrediti šta je cilj STEM nastave koju implementirate (da li povećanje interesovanja učenika, jačanje motivacije za prirodne predmete, razumevanje prirodnih zakonitosti, osnaživanje učenika za eksperimentalne aktivnosti i tome slično).

▶️ Primena navedenih preduslova neće unaprediti veštine samo učenika, već i nastavnika, koji sada, više no ikad ranije, imaju mogućnost da iskažu svoj kreativni potencijal, podstaknu timske aktivnosti u kolektivu, razvijaju svoje profesionalne veštine mentora, i uživaju u zanimljivim STEM eksperimentima.

Da biste vam olakšali misiju širenja STEMa, donosimo vam sjajne ideje, eksperimente i kvalitetna znanja kroz program STEM sertifikacije. Pridružite nam se OVDE.